BELE POKLADE

Bele poklade imaju korene u prastarom poganskom običaju kada su bile posvećene proslavi početka proleća.U treadiciji naroda zadržale su se do danas te imaju hrišćanska obeležja.Belom nedeljom se smatra posljednja sedmica pred početak Velikog  Uskršnjeg posta pa se zadnji dan u nedlji zove- Bele poklade ili kako se još kaže-dan za praštanje.U poslepodnevnim časovima služi se večernje bogosluženje tzv. oproštajno večernje jer se tada obavlja čin praštanja.Vernici jedni od drugih traže oproštaj, a i daju ga za prošle uvrede ,zavade, kako bi čiste duše započeli post.               Neki od običaja vezani za taj dan u Baranji: Običaji su se razlikovali od naselja do naselja ali imali su i neke zajedničke osobine a neki su se zadržali i do danas. Taj dan se jedu mrsna jela: paprikaši,pečenja,sarma.Obavezno se mese i peku krofne- "da sve raste i bude slatko kao krofne" Na Bele poklade nove mlade ne idu u crkvu.Nekada su one poslepodne,posle ručka lepo i svečano obučene prošetale sa  svekrvom kroz selo.Rodbina i komšije bi ih tada darivali pomorandžama i perecama.Danas se taj običaj zadržao ali sada rodbina i prijatelji dolaze u kuću kod nove mlade i donose narandže i bombonjere.Taj dan su se održavale igranke  po bircuzima (kafanama).Muzika je bila obavezna a na igranke sem mladih bračnih parova,rodbine,kumova,komšija dolazili su i momci i devojke.S Belim pokladama završavao je  period veselja,održavanja  svadbi i drugih slavlja.Postoji izreka :"Poklade,poklade,svako svoju spopade" ili "svaka svome dopade"